Motor sa unutrašnjim sagorevanjem

Motor je izvor snage koja pokreće bilo koje vozilo ili mašinu. Iako se sva novija oprema za rad i sredstva za transort sastoje iz nekoliko hiljada delova, motor predstavlja srce svake od njih. Na osnovu motora možemo da zaključimo koliko troši, koliko vozilo može da bude brzo i koja je realna cena za isto. Savremena istraživanja usavršavaju i druge karakteristike motora, kao što su formiranje ekonomičnije smeše i smanjenje toksičnog sagorevanja, korišćenje alternativnih goriva, kao i primena elektronske regulacije rada motora.

S obzirom da je motor izvor energije mašine, njegova dragocenost je više nego jasna. Danas, svaki automobil, traktor, kamion, lokomotiva i dr. rade na motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Reč je o sagorevanju goriva (dizel, benzin, plin i sl.) i vazduha u cilindru. Vazduh, potreban da bi gorivo sagorelo, uvodi se iz atmosfere u cilindar usisnim kanalima, a gorivo, smešteno u rezervoaru, dovodi AC pumpa koja ga dostavlja bosh pumpi, koja ga preko dizni šalje u motor. Iako je ovo najprostije objašnjenje rada motora, taj proces u stvari zahteva mnogo više činilaca i akcija nego što je opisano. Sam motor je izuzetno složen i mnogi drugi delovi mašine mu pomažu da obavlja svoju funkciju besprekorno.

U poljoprivredi se određene stvari dosta razlikuju u odnosu na druge delatnosti. S obzirom da usevi i uspešnost sezone, osim što zavise od dobre organizacije, kvaliteta i količine zrna ili stoke, zavise i od same prirode. Osobine zemljišta, temperatura, padavine, pa čak i vlažnost vazduha, igraju veliku ulogu u rezultatu rada svakog poljoprivrednika. Nažalost, ukoliko su vremenski uslovi nepogodni i nepredvidivi, poljoprivrednici ne mogu da utiču na to. Naravno, mogu u nekoj meri, na primer pomoću protivgradne odbrane (rakete, mreže) mogu sprečiti da grad ošteti dotadašnji rad i ulaganje.

Dakle, poljoprivreda se ne završava sa krajem osmočasovnog radnog vremena. Njen pomak je drugačiji tokom čitave godine i zbog same prirode, često se radi po ceo dan ili se pravi pauza tokom čitavog godišnjeg doba. Usled takvih okolnosti, poželjna je i, pre svega, neophodna funkcionalna i očuvana oprema. Traktori su jedne od vodećih mašina u poljoprivredi. Osim što služe za vuču, zahvaljujući hidrauličkom sistemu, traktori mogu da podižu, spuštaju i prenose teret. Kao i druge mašine, traktor dobija energiju iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Na našim prostorima jedni od najzastupljenijih traktora su Ursus i Zetor. Iako je traktori ne smatraju nekim vidom luksuza, njihov razvoj je u nivou sa napretkom automobila, pa i kamiona. Današnji trkatori su daleko efikasniji i udobniji od svojih pretečih modela.

Motor traktora složen je i važan isto koliko i motor bilo koje druge mašine. Dakle, kao što se pokreće motor bilo kog automobila, isto tako se i motor Ursus-a pokreće pomoću anlasera. ANLASER URSUS C-360 predstavlja elektropokretač motora. Davanjem kontakta, anlaser prekida sa radom. Anlaser ima jednosmernu vezu sa motorom. Međutim, kada bi se proizvedena količina električne energije iz akumulatora delila na sve potrošače Ursus-a, akumulator bi ubrzo ostao bez iste. ALTERNATOR URSUS C-360 proizvodi električnu energiju predviđenu sa ostale potrošače traktora i višak iste skladišti u akumulatoru.

Od motora zavisi rad i funkcionalnost čitavog Ursus-a, ali na osnovu samo ova dva primera možemo da zaključimo da i sam motor zavisi od mnogih drugih delova i njihove ispravnosti. Zbog toga su rezervni delovi za Ursus vredni svakog dinara.