Strastveni vozači svoj automobil gledaju kao saigrača u svakodnevnim borbama za parking mesto, dugim čekanjima na semaforu i brzim vožnjama po autoputevima. S obziorm da svoj automobil gledaju kao nešto mnogo više od prevoznog sredstva, želja im je da ga očuvaju na zavidnom nivou, ako ne, i poboljšaju.
Međutim, tu su mnogi faktori koji mogu da umanje lepotu i funkcionalnost svakog automobila, bez obzira na proizvođača i godinu proizvodnje. Ma koliko se trudili da vaš automobil uvek ima pun rezervoar goriva, ispravnu rashladnu tečnost i promenjena ulja, nekada druge sile rade protiv vas i vašeg truda. Korozija, odnosno rđa, upropaštava estetiku vaše limarije, a ukoliko se automobil „ne leči“ iz njenog širenja mogu da proizađu ozbiljni problemi. Rđa je laički izraz za elektrohemijski kvar metala na bazi gvožđa koji se naziva oksidacija. U ovom procesu površinski molekuli reaguju sa kiseonikom u vazduhu i stvaraju novi molekul, Fe2O3, inače poznat kao gvožđe-oksid. Gvožđe i većina čelika u potpunosti će se reducirati na gvožđe-oksid i sastavne elemente ako im se pruži dovoljno vremena.
Prvi znaci rđe formiraju se nakon nekog fizičkog oštećenja, poput ogrebotina, oštećenja farbe i ulubljenja limarije. Kojom brzinom će zarđati čelični delovi automobila zavisi od komponente legure, debljine, vrste termičke obrade čelika, kao i orkuženja. Efekat se ubrzava prisustvom bilo koje vrste soli. So i drugi kontaminanti rastvoreni u vodi deluju kao elektroliti, a kada se uvedu na mesto reakcije, znatno brže menjaju molekularne komponente. Dakle, automobli koji se voze većim delom na primorju izloženi su ranijem rđanju. Ali i automobili koji se voze u zemljama koje su većim delom godine prekrivene snegom, takođe vrlo brzo zarđaju ako se ne vodi računa o njima. Razlog toga jeste posipanje soli po zaleđenim cestama. So snižava tačku leđenja vode ispod 0, što dovodi do odleđivanja i topljenja leda i snega i pojačavanja bezbednosti u saobraćaju.
Kako biste se rešili rđe prouzrokovane pomoću soli ili drugih nečistoća nanetih zajedno sa vodom, jeste redovno pranje automobila. Preporučuje se minimum jednom nedeljno oprati vozilo. Ne zapostavljajte ni jedan deo, pogotovo ne oko točkova, gde se so i druge hemikalije najlakše i zadržavaju. Dakle, najučinkovitiji način sprečavanja stvaranja korozije jeste i najlakši. Proverite rupe za odvod duž dna vrata na automobilu i krovnih ploča, koje omogućavaju da kišnica proteče. Upotrijebite sredstvo za čišćenje cevi da biste ih očistili i sačuvali.
Većina površinske rđe se dešava kada se boja razbije zbog mehaničkih ili UV oštećenja. Molekuli rđe su fizički veći od gvožđa ili čelika. Kao rezultat toga, rđa se širi i nagriza boju, izlažući sveži osnovni metal koji počinje korodirati. Dakle, rđa više nije samo na površini, već je napravila mehuriće pod bojom. Popravka nastale rđe se ništa ne razlikuje od obične popravke boje automobila. Za početak, išmirglajte boju sve dok ne vidite čist, svetao metal. Nanesite bazni premaz, potom boju i krajnji sloj.
Postoji još nekoliko alternativa koje će sprečiti nastanak rđe. Na primer, ukoliko imate garažu ili baremnatkriveni deo u dvorištu, poželjno je da tu parkirate svoj automobil kako biste izbegli nepotreban kontakt sa kišom, snegom ili jakim sunčevim zracima. Kad god imate vremena i volje, posle vožnje po kiši ili snegu, prebrišite automobil suvom krpom, uklonite i najmanju mogućnost kontakta sa vodom.
Ukoliko je rđa već uveliko zahvatila određeni deo automobila, najbolje bi bilo da zamenite taj deo. Time ste se osigurali da ste uklonili kompletnu pretnju. Možete automobil tretirati i sprejom protiv rđe, ili tražiti automehaničaru da premaže auto sredstvom protiv rđe.