Category Archives: Poljoprivreda

Žetva pšenice – priprema i šta posle?

Pšenica se koristi u mlinarstvu, prehrambenoj i farmaceutskoj industriji. Žetva se polako privodi kraju, prinosi su veći u odnosu na prošlu godinu te će je biti dosta za naše potrebe ali i za izvoz. Pre same žetve, kako ne bi bilo puno gubitaka je neophodno izvršiti određene pripreme ali i nakon nje preduzeti neke mere kako bi zemljište bilo spremno za setvu. 

Priprema kombajna za žetvu

Nekada se, danas veoma retko, prikupljanje i uklanjanje dozrelih žitarica sa polja odvijalo u dve faze, od kojih su obe iziskivale izuzetan trud i napor. Danas nam je, razvojem poljoprivredne mehanizacije, a pre svega pojavom kombajna to olakšano. Međutim, da bi žetva prošla što uspešnije potrebno je izvršiti određene pripreme. Pre svake žetve kombajn treba da se kompletno pregleda i da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se izbegli problemi u žetvi, jer je vreme žetve ogranićeno, i svako kašnjenje zbog kvarova je produžava.  Priprema kombajna za žetvu je značajna iz više razloga. Pre svega kada se govori o kvalitetu zrna, smanjenju gubitaka i pravovremenosti obavljanja. Ako se kombajn dobro pripremi i podesi, gubici zrna mogu biti svedeni na prihvatljivi minimum. Pre samog rada trebalo bi da se prekontrolišu svi radni delovi, zamažu svi delovi predviđeni za mazanje i zavari ono što je neophodno. Takođe, kombajn se prvo proba u praznom hodu, a zatim se ulazi u žetvu. Prilikom kombajniranja treba stalno pratiti rad kose, vitla i slamu koja izlazi iz kombajna. Treba istaći i da je najbolje kombajnirati u krug po njivi, jer se tada najbolje koristi vreme a najmanje se troši nafta za žetvu.

Prva mera posle žetve – ljuštenje strništa

Ljuštenje strništa treba da bude prva mera posle žetve. Ona podrazumeva da se zemljište pliće obradi posle ubiranja strnih žita. Pre žetve je zemljište zbog prisustva žita zaštićeno od direktnog sunčevog zračenja ali i vetrova, pa su gubici vode i isparavanja umanjeni. Međutim, kada se usev požanje zemljište postaje direktno izloženo vetrovima i sunčevom zračenju i dolazi do velikog gubitka vode, prvenstveno u satima nakon žetve. Gubitak vode uslovljava i uspostavljanje kapilarnog sistema. Obradom tj. ugaranjem strništa se prekida kapilarni sistem, a na površini zemljišta se formira zaštitini sloj od sitne zemlje i žetvenih ostataka koji značajno utiču na to da gubitak vode bude znatno manji. Obrađeno zemljište će i lakše primati vodu koja putem atmosferskih taloga dospeva na njegovu površinu, dok neobrađeno strnište ne uspeva da primi tu količinu atmosferskih taloga pa može doći do kretanja vode na površini.

Takođe, još jedna mera koju treba podržati je zaoravanje zemljišta. Odlaganje ove mere bi značilo gubitak velike količine vode, te je zaoravanje najbolje uraditi istog dana kao i žetvu, eventualno dan kasnije i to na dubini 10 cm – 12 cm.  Zaoravanje je korisno i zbog toga što se smanjuje zakorovljenost zemljišta jer se vegetativni ostaci isecaju plugovima, delom zaoravaju ili ostaju na površini a kasnije se isuše na visokim temperaturama.

Takođe, stručnjaci navode da bi trebalo obratiti pažnju na kontrolu zemljišta, a da je dobro prilika da se to uradi, upravo nakon žetve pšenice, ukoliko nije urađeno do tada.

Motor sa unutrašnjim sagorevanjem

Motor je izvor snage koja pokreće bilo koje vozilo ili mašinu. Iako se sva novija oprema za rad i sredstva za transort sastoje iz nekoliko hiljada delova, motor predstavlja srce svake od njih. Na osnovu motora možemo da zaključimo koliko troši, koliko vozilo može da bude brzo i koja je realna cena za isto. Savremena istraživanja usavršavaju i druge karakteristike motora, kao što su formiranje ekonomičnije smeše i smanjenje toksičnog sagorevanja, korišćenje alternativnih goriva, kao i primena elektronske regulacije rada motora.

S obzirom da je motor izvor energije mašine, njegova dragocenost je više nego jasna. Danas, svaki automobil, traktor, kamion, lokomotiva i dr. rade na motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Reč je o sagorevanju goriva (dizel, benzin, plin i sl.) i vazduha u cilindru. Vazduh, potreban da bi gorivo sagorelo, uvodi se iz atmosfere u cilindar usisnim kanalima, a gorivo, smešteno u rezervoaru, dovodi AC pumpa koja ga dostavlja bosh pumpi, koja ga preko dizni šalje u motor. Iako je ovo najprostije objašnjenje rada motora, taj proces u stvari zahteva mnogo više činilaca i akcija nego što je opisano. Sam motor je izuzetno složen i mnogi drugi delovi mašine mu pomažu da obavlja svoju funkciju besprekorno.

U poljoprivredi se određene stvari dosta razlikuju u odnosu na druge delatnosti. S obzirom da usevi i uspešnost sezone, osim što zavise od dobre organizacije, kvaliteta i količine zrna ili stoke, zavise i od same prirode. Osobine zemljišta, temperatura, padavine, pa čak i vlažnost vazduha, igraju veliku ulogu u rezultatu rada svakog poljoprivrednika. Nažalost, ukoliko su vremenski uslovi nepogodni i nepredvidivi, poljoprivrednici ne mogu da utiču na to. Naravno, mogu u nekoj meri, na primer pomoću protivgradne odbrane (rakete, mreže) mogu sprečiti da grad ošteti dotadašnji rad i ulaganje.

Dakle, poljoprivreda se ne završava sa krajem osmočasovnog radnog vremena. Njen pomak je drugačiji tokom čitave godine i zbog same prirode, često se radi po ceo dan ili se pravi pauza tokom čitavog godišnjeg doba. Usled takvih okolnosti, poželjna je i, pre svega, neophodna funkcionalna i očuvana oprema. Traktori su jedne od vodećih mašina u poljoprivredi. Osim što služe za vuču, zahvaljujući hidrauličkom sistemu, traktori mogu da podižu, spuštaju i prenose teret. Kao i druge mašine, traktor dobija energiju iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Na našim prostorima jedni od najzastupljenijih traktora su Ursus i Zetor. Iako je traktori ne smatraju nekim vidom luksuza, njihov razvoj je u nivou sa napretkom automobila, pa i kamiona. Današnji trkatori su daleko efikasniji i udobniji od svojih pretečih modela.

Motor traktora složen je i važan isto koliko i motor bilo koje druge mašine. Dakle, kao što se pokreće motor bilo kog automobila, isto tako se i motor Ursus-a pokreće pomoću anlasera. ANLASER URSUS C-360 predstavlja elektropokretač motora. Davanjem kontakta, anlaser prekida sa radom. Anlaser ima jednosmernu vezu sa motorom. Međutim, kada bi se proizvedena količina električne energije iz akumulatora delila na sve potrošače Ursus-a, akumulator bi ubrzo ostao bez iste. ALTERNATOR URSUS C-360 proizvodi električnu energiju predviđenu sa ostale potrošače traktora i višak iste skladišti u akumulatoru.

Od motora zavisi rad i funkcionalnost čitavog Ursus-a, ali na osnovu samo ova dva primera možemo da zaključimo da i sam motor zavisi od mnogih drugih delova i njihove ispravnosti. Zbog toga su rezervni delovi za Ursus vredni svakog dinara.