Category Archives: Poljoprivreda

Krompir: Poreklo, Rasprostranjenost i Značaj u Ishrani

Krompir je jedno od najvažnijih povrća na svetu, koje je zauzelo istaknuto mesto u gotovo svakoj kuhinji. Iako danas predstavlja osnovni deo ishrane u mnogim zemljama, malo ljudi zna o njegovom poreklu, istoriji i koristi koje pruža. U ovom tekstu ćemo se pozabaviti poreklom krompira, njegovom rasprostranjenost, hranljivim vrednostima i načinima uzgoja.

Poreklo i Prvi Tragovi Krompira

Krompir potiče iz područja Anda, regije koja obuhvata delove današnjih Perua, Bolivije, Ekvadora i Čilea. Prema arheološkim dokazima, krompir je u ovom regionu gajen i konzumiran još pre više od 7.000 godina. Indijanci su ga koristili kao osnovnu hranu, a smatrali su ga “zlatnim plodom”. Inke su ga gajile u visinama Anda, jer je krompir izuzetno otporan na hladne temperature, zbog čega se dobro snalazi u planinskim predelima.

Evropljani su prvi put došli u kontakt sa krompirom u 16. veku, kada su španski istraživači doneli ovaj plod sa američkog kontinenta. U početku, krompir je bio skeptično prihvaćen, jer je bio nepoznat, a u nekim delovima Evrope čak je smatran otrovnim. Međutim, ubrzo nakon toga, krompir je postao ključni deo ishrane, a tokom 18. i 19. veka počeo se širiti širom sveta, postajući jedno od najvažnijih i najrasprostranjenijih povrća.

Rasprostranjenost krompira u svetu i kod nas

Danas je krompir globalno rasprostranjen i gaji se u gotovo svim delovima sveta. Na prvom mestu je Kina, koja je najveći proizvođač krompira, a potom slede Indija, Rusija, Sjedinjene Američke Države i Ukrajina. Ove zemlje dominiraju u proizvodnji krompira, dok se u mnogim drugim zemljama, poput Velike Britanije, Nemačke i Poljske, takođe gaji veliki broj sorti krompira.

Krompir je vrlo prilagodljiv biljka koja se može uzgajati u različitim klimatskim uslovima, od hladnih planinskih predela do umjerenih i tropskih regiona. To je omogućilo njegovu globalnu rasprostranjenost i postao je osnovni izvor hrane za milione ljudi.

U Srbiji, krompir je veoma popularan i široko rasprostranjen. Uzgoj krompira je od velikog značaja za poljoprivredu, a mnoge porodice u ruralnim područjima gaje krompir kao osnovnu poljoprivrednu kulturu. Krompir se najviše gaji u Vojvodini, u regionima sa plodnim zemljištem i dobrim klimatskim uslovima. Krompir se koristi u raznim jelima i čini neizostavan deo domaće kuhinje.

Za uspešan uzgoj krompira, od ključne važnosti je kvalitetno odabrati sadnice krompira. Sadnice krompira, odnosno zdrav i kvalitetan sadni materijal, igraju ključnu ulogu u postizanju visokih prinosima i zdravih biljaka. U Srbiji je moguće pronaći različite sorte krompira, koje se koriste za proizvodnju u skladu sa klimatskim uslovima i potrebama tržišta.

Za pripremu zemljišta, poljoprivrednici često koriste plug za oranje, što omogućava da se zemljište pripremi za sadnju krompira. Pravilna obrada zemlje, uz odgovarajući plitki sloj zemlje, omogućava da koreni krompira dobro proklijaju i razvijaju se. Ovaj proces oranja pomaže u boljoj drenaži, čime se sprečava prekomerno zadržavanje vode u zemljištu, što je od ključne važnosti za zdravo rastuće biljke.

 

S obzirom na to da se krompir može koristiti na različite načine – pečen, pržen, kuvan, u supama, varivima i salatama – on je nezaobilazni sastojak svakodnevne ishrane. Osim toga, krompir je vrlo jeftin i lako dostupan, što ga čini omiljenim izborom za mnoge domaćinstva.

Hranljive Vrednosti i Koristi u Ishrani

Krompir je izuzetno hranljiv i sadrži bogatstvo vitamina, minerala i vlakana. U 100 grama krompira nalazi se oko 77 kalorija, 17 grama ugljenih hidrata, 2 grama proteina i 0,1 gram masti. Krompir je bogat izvor vitamina C, koji je važan za imunitet i zdravlje kože, kao i vitaminom B6, koji je ključan za zdravlje nervnog sistema i proizvodnju crvenih krvnih zrnaca. Takođe, krompir sadrži minerale kao što su kalijum, magnezijum i gvožđe, koji su važni za pravilno funkcionisanje srca, mišića i drugih organa.

Jedna od najvažnijih osobina krompira je njegov visok sadržaj vlakana, što ga čini korisnim za probavu. Vlakna u krompiru pomažu u regulaciji probave, poboljšavajući peristaltiku crijeva i sprečavajući zatvor. Takođe, krompir je dobar izvor antioksidanata, koji pomažu u borbi protiv slobodnih radikala i smanjuju rizik od hroničnih bolesti.

Važno je napomenuti da krompir, kada se konzumira umerenim količinama, može biti veoma zdrav, ali način pripreme može uticati na nutritivne vrednosti. Na primer, prženje krompira u velikim količinama ulja može povećati njegovu kalorijsku vrednost i smanjiti hranljive vrednosti.

Način Uzgoja i Sadnje Krompira

Krompir je biljka koja se uzgaja iz gomolja. Preporučuje se da se krompir sadi u plodnom, dobro dreniranim zemljištima koja imaju pH vrednost između 5,5 i 6,5. Najbolje vreme za sadnju krompira je u proleće, kada su temperature stabilne i iznad 10 stepeni Celzijusa, a rizik od mraza je smanjen. Krompir se obično sadi na dubinu od 5 do 10 cm, a razmak između redova treba biti oko 70 cm, dok se između pojedinačnih gomolja ostavlja razmak od 30 cm.

Za efikasnu i brzu sadnju često se koriste specijalizovane sadilice krompira koje omogućavaju ravnomernu raspodelu gomolja u zemljištu, čime se povećava prinos i olakšava proces sadnje. Ove sadilice omogućavaju brže i preciznije zasnivanje zasada, čime se smanjuje potreba za manuelnim radom i ubrzava ceo proces.

Krompir zahteva redovno zalivanje, posebno tokom sušnih perioda, ali je važno izbegavati prekomerno vlaženje koje može dovesti do bolesti. Tokom rasta biljaka, važno je obratiti pažnju na zaštitu od štetočina i bolesti, kao što su krompirova zlatica i plamenjača, kako bi se osigurala kvalitetna berba.

Kada se krompir bere, obično se ostavi nekoliko nedelja u zemlji da dozri i stekne bolje skladištenje. Nakon vađenja, krompir se skladišti u hladnim, suvim i tamnim prostorijama kako bi se očuvala njegova dugotrajnost.

Krompir je biljka bogata hranljivim vrednostima, lako se uzgaja, a njegova široka rasprostranjenost u svetu čini ga jednim od najvažnijih izvora hrane. Iako potiče iz Južne Amerike, danas je nezamenjiv deo ishrane u mnogim kulturama, uključujući i našu. Krompir pruža brojne nutritivne prednosti, ali način pripreme treba biti pažljiv kako bi se sačuvale njegove hranljive vrednosti. Sa pravim uslovima za uzgoj, krompir je veoma produktivan i može obezbediti sigurnost u ishrani.

Kako odabrati pravu motornu testeru za svoje potrebe?

Motorne testere su nezamenljiv alat za sve one koji se bave obradom drveta, radovima u šumi ili samo održavanjem dvorišta. Predstavlja definitivno deo alata koji je potreban kako profesionalcima< tako i hobistima i svakom domaćinstvu. Međutim, odabir prave motorne testere može biti izazovan, posebno s obzirom na raznovrsne modele na tržištu. Continue reading →

Silo Mix Prikolice i Rasturači Sena: Savremena Poljoprivredna Tehnologija

U svetu poljoprivrede, efikasnost je ključni faktor uspeha. U tom kontekstu, silo mix prikolice i rasturači sena predstavljaju dva osnovna elementa modernih poljoprivrednih operacija. Ovi uređaji ne samo što olakšavaju rad poljoprivrednicima, već i poboljšavaju produktivnost i kvalitet žetve. U ovom tekstu istražićemo kako ovi mehanizmi funkcionišu i koje su prednosti njihove primene. Continue reading →

Poljomehanizacija nekada i sada

Postoji velika razlika između toga kako je izgledala poljomehanizacija nekada i kako izgleda sada. Današnji značaj poljomehanizacije je nemerljiv. Danas teško da možemo zamisliti neke poljoprivredne radove bez poljomehanizacije. Poljoprivredna proizvodnja kakvu znamo danas upravo je rezulatat savremene poljomehanizacije koja napreduje svakim danom i postaje sve savremenija.

Ono što je bitno napomenuti jeste da kontinuirani rad i usavršavanje poljomehanizacije doprinosi najvećim mogućim rezultatima u proizvodnji a i generalno razvoju poljoprivrede uopšte. Zahvaljujući naprednim tehnologijama i vrhunskim stručnjacima svakim danom imamo sve savršeniju poljoprivrednu mehanizaciju.

Kako delimo poljoprivredne mašine?

Poljomehanizaciju delimo na nekoliko grupa. Tako imamo pogonske mašine, priključne, kombinovane i specijalne poljoprivredne mašine. Traktor je svima najpoznatija pogonsko vična mašina zahvaljujući kojoj pokrećemo ili vučemo druge mašine. Priključne mašine se koriste za razne poljoprivredne radove i njih vuku uglavnom traktori. Tu imamo tanjirače u okvoru kojih imamo nekoliko vrsta. Nošene tanjirače su samo neke od njih. Priključne mašine su još plugovi, sejalice, drljače i druge. Kombinovane mašine se koriste za razne operacije i one imaju svoj pogon. Među najpoznatijim kombinovanim mašinama je kombajn. Specijalne mašine baš kao što sama reč kaže služe posebnim specijalnim poslovima i tu imamo recimo berač jabuka, krunjač za kukuruz, sistem za navodnjavanje, prskalice za voće i drugo.

Kombajn i njegove prednosti

Baš kao što smo napomenuli najpoznatija kombinovana mašina je kombajn. Zahvaljujući kombajnu vršimo žetvu raznih žitarica poput graška, pasulja, uljane repice, soje i druge. Žetvu vršimo iz tri dela, košenje, vršenje žita, kao i završno dvajanje zrna od slame i pleve. Sve ovo radi upravo kombajn. Zahvaljujući kombajnu žetva se danas radi mnogo brže i kvalitetnije uz minimiziranje gubitaka i loma zrna. Kombajn se ređe kupuje upravo zbog svoje kompleksnosti i složenosti, predstavlja jako skupu investiciju i iz tog razloga se pre iznajmljije nego kupuje. Ukoliko ipak odlučite da ga kupite evo par stvari na koje trebate da obratite pažnju prilikom kupovine. Za žetvu postoji određeno vreme kada se radi i zato kombajn mora biti pouzdan. Obratite pažnju da vam rezervni delovi za kombajn uvek budu pri ruci odnosno da ih možete pronaći u roku od 12-24 časa kako ne bi trpeli materijalne gubitke. Takođe razmislite pre kupovine koji vam je tip kombajna potreban. Ako vam treba za žetvu i vršidbu onda potražite standardnu mašinu sa gneričkom i zamenljivom kosilicom. Ovu mašinu koristite kada imate useve poput soje, repice, ječma i drugih useva sa tankim peteljkama. S druge strane ako vam je potrebna mašina za kukuruz onda tražite kombajn sa posebnim uređajem koji će moći da odvoji stabljiku od ploda. Pre kupovine kombajna obavezno pitajte o mreži njegovih dilera i njegovoj rasprostranjenosti.

Baš kao što smo napomenuli postoje različite poljoprivredne mašine. Tanjirače nošene, uređaj za veštačku kišu, elevator samo su neke od njih.

Koliko poznajemo poljoprivrednu mehanizaciju?

Šta zapravo znamo o pljoprivrednoj mehanizaciji i koliko nam je ona značajna? Poljoprivredne radove danas ne možemo zamisliti bez poljomehanizacije. U današnje vreme poljoprivredna mehanizacija se ne može porediti u odnosu na neki prošli period. Njen značaj danas je mnogo veći, a tehnološka dostignuća učinila su rad na polju mnogo lakšim. 

Poljomehanizacija danas je daleko savremenija i to zahvaljujući tehnološkim dostignućima. Tako možemo videti najrazličitije uređaje koji danas olakšavaju rad mnogim vozačima na polju.  Svi smo manje više imali priliku da vidimo laserom vođene traktore ili kombajne koje funkcionišu pomoću GPSa. Zapravo poljoprivredna mehanizacija predstavlja skup različitih mašina koje obavljaju najrazličitije poljoprivredne radove. U poljomehanizaciju spadaju traktori, kombajni, kosilice, sejačice, plugovi i mnoge druge mašine. Poljomehanizacija se deli na pogonske mašine, priključne, kombinovane i specijalne poljoprivredne mašine. 

Pogonske mašine 

Traktor nam je svima poznat i ovo je najpoznatija poljoprivredna mašina. Traktor spada u pogonsko vučne mašine. Reč traktor nastala je od latinske reči trahere što označava vući. Traktor koristimo onda kada želimo da obavimo neku od radnih operacija kao izvor energije u agregatu sa priključnim oruđima vukući, noseći ili dajući im pogon. Kada je u pitanju trakor i tu postoji podela traktora na jednosovinske i dvoosovinske točkaše i oni poseduju dvotaktni ili četvorotaktni benzinski i dizel motor koji je u mogućnosti da ima 1-4 cilindra. 

Priključne mašine

Plugovi, tanjirače, drljače su među najpoznatijim priključnim mašinama. Kada oremo zemljište tada koristimo plugove i zapravo ova poljoprivredna mašina se jako često koristi. U zavisnoti da li je orenje plitko ili duboko koristimo jednoobrazne ili višebrazdne plugove uzimajući u obzir snagu i potrebu traktora. Kada zemljište želimo da ustinimo tada koristimo tanjiraču. Tanjirača drobi, mrvi i meša zemlju i može biti V i X sve zavisno od položaja baterije. Tanjirače mogu biti i nošene i vučene i sastoje se od glatkih i nazubljenih diskova. Kada možemo zapravo koristiti tanjiraču? Tanjiraču korisitmo onda kada nam je neophodno zaoravanje kod pripreme jesenje setve, sitnjenje stabljika, suncokreta, kukurozovine. Takođe kod međuuredne obrade u vinogradima i voćnjacima. 

Kombinovane mašine 

Kombajn je kombinovana poljoprivredna mašina koja služi za setvu različitih žitarica kao što je soja, uljana repica, pasulj, grašak. Kombinovanjem tri različite operacije u jednom procesu kombajn uspešno obavlja setvu, vršidbu i završno odvajanje zrna slame od pleve. Sam naziv kombajn nastao je od latisnke reči combine i to je skraćena verzija od eng. combine harvester i to u prevodu znači kombinovana žetelica. Delovi za kombajn jako su skupi kao i sama mašina. Obično se iznajmljuje jer kao što smo napomenuli jako je skupa investicija. 

Kombajn je moramo biti iskreni jedan od najznačajnijih izuma u poljoprpivredi pre svega jer štedi troškove rada poljoprivrednicima ali i vreme tokom žetve. U zavisnosti od toga kakav je usev u pitanju koristi se i određena vrsta kombajna i ovo je skroz normalno s obzirom da se žitarice ne ubiraju sve na isti način. Ukoliko ste odlučili da kombajn nabaviti uzmite u obzir za koju obradu će se koristiti. Rezervni delovi za kombajn i generalno ova poljoprovredna mašina je skupa upravo zbog svoje kompleksnosti i glomaznosti. 

Žetva pšenice – priprema i šta posle?

Pšenica se koristi u mlinarstvu, prehrambenoj i farmaceutskoj industriji. Žetva se polako privodi kraju, prinosi su veći u odnosu na prošlu godinu te će je biti dosta za naše potrebe ali i za izvoz. Pre same žetve, kako ne bi bilo puno gubitaka je neophodno izvršiti određene pripreme ali i nakon nje preduzeti neke mere kako bi zemljište bilo spremno za setvu. 

Priprema kombajna za žetvu

Nekada se, danas veoma retko, prikupljanje i uklanjanje dozrelih žitarica sa polja odvijalo u dve faze, od kojih su obe iziskivale izuzetan trud i napor. Danas nam je, razvojem poljoprivredne mehanizacije, a pre svega pojavom kombajna to olakšano. Međutim, da bi žetva prošla što uspešnije potrebno je izvršiti određene pripreme. Pre svake žetve kombajn treba da se kompletno pregleda i da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se izbegli problemi u žetvi, jer je vreme žetve ogranićeno, i svako kašnjenje zbog kvarova je produžava.  Priprema kombajna za žetvu je značajna iz više razloga. Pre svega kada se govori o kvalitetu zrna, smanjenju gubitaka i pravovremenosti obavljanja. Ako se kombajn dobro pripremi i podesi, gubici zrna mogu biti svedeni na prihvatljivi minimum. Pre samog rada trebalo bi da se prekontrolišu svi radni delovi, zamažu svi delovi predviđeni za mazanje i zavari ono što je neophodno. Takođe, kombajn se prvo proba u praznom hodu, a zatim se ulazi u žetvu. Prilikom kombajniranja treba stalno pratiti rad kose, vitla i slamu koja izlazi iz kombajna. Treba istaći i da je najbolje kombajnirati u krug po njivi, jer se tada najbolje koristi vreme a najmanje se troši nafta za žetvu.

Prva mera posle žetve – ljuštenje strništa

Ljuštenje strništa treba da bude prva mera posle žetve. Ona podrazumeva da se zemljište pliće obradi posle ubiranja strnih žita. Pre žetve je zemljište zbog prisustva žita zaštićeno od direktnog sunčevog zračenja ali i vetrova, pa su gubici vode i isparavanja umanjeni. Međutim, kada se usev požanje zemljište postaje direktno izloženo vetrovima i sunčevom zračenju i dolazi do velikog gubitka vode, prvenstveno u satima nakon žetve. Gubitak vode uslovljava i uspostavljanje kapilarnog sistema. Obradom tj. ugaranjem strništa se prekida kapilarni sistem, a na površini zemljišta se formira zaštitini sloj od sitne zemlje i žetvenih ostataka koji značajno utiču na to da gubitak vode bude znatno manji. Obrađeno zemljište će i lakše primati vodu koja putem atmosferskih taloga dospeva na njegovu površinu, dok neobrađeno strnište ne uspeva da primi tu količinu atmosferskih taloga pa može doći do kretanja vode na površini.

Takođe, još jedna mera koju treba podržati je zaoravanje zemljišta. Odlaganje ove mere bi značilo gubitak velike količine vode, te je zaoravanje najbolje uraditi istog dana kao i žetvu, eventualno dan kasnije i to na dubini 10 cm – 12 cm.  Zaoravanje je korisno i zbog toga što se smanjuje zakorovljenost zemljišta jer se vegetativni ostaci isecaju plugovima, delom zaoravaju ili ostaju na površini a kasnije se isuše na visokim temperaturama.

Takođe, stručnjaci navode da bi trebalo obratiti pažnju na kontrolu zemljišta, a da je dobro prilika da se to uradi, upravo nakon žetve pšenice, ukoliko nije urađeno do tada.

Motor sa unutrašnjim sagorevanjem

Motor je izvor snage koja pokreće bilo koje vozilo ili mašinu. Iako se sva novija oprema za rad i sredstva za transort sastoje iz nekoliko hiljada delova, motor predstavlja srce svake od njih. Na osnovu motora možemo da zaključimo koliko troši, koliko vozilo može da bude brzo i koja je realna cena za isto. Savremena istraživanja usavršavaju i druge karakteristike motora, kao što su formiranje ekonomičnije smeše i smanjenje toksičnog sagorevanja, korišćenje alternativnih goriva, kao i primena elektronske regulacije rada motora.

S obzirom da je motor izvor energije mašine, njegova dragocenost je više nego jasna. Danas, svaki automobil, traktor, kamion, lokomotiva i dr. rade na motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Reč je o sagorevanju goriva (dizel, benzin, plin i sl.) i vazduha u cilindru. Vazduh, potreban da bi gorivo sagorelo, uvodi se iz atmosfere u cilindar usisnim kanalima, a gorivo, smešteno u rezervoaru, dovodi AC pumpa koja ga dostavlja bosh pumpi, koja ga preko dizni šalje u motor. Iako je ovo najprostije objašnjenje rada motora, taj proces u stvari zahteva mnogo više činilaca i akcija nego što je opisano. Sam motor je izuzetno složen i mnogi drugi delovi mašine mu pomažu da obavlja svoju funkciju besprekorno.

U poljoprivredi se određene stvari dosta razlikuju u odnosu na druge delatnosti. S obzirom da usevi i uspešnost sezone, osim što zavise od dobre organizacije, kvaliteta i količine zrna ili stoke, zavise i od same prirode. Osobine zemljišta, temperatura, padavine, pa čak i vlažnost vazduha, igraju veliku ulogu u rezultatu rada svakog poljoprivrednika. Nažalost, ukoliko su vremenski uslovi nepogodni i nepredvidivi, poljoprivrednici ne mogu da utiču na to. Naravno, mogu u nekoj meri, na primer pomoću protivgradne odbrane (rakete, mreže) mogu sprečiti da grad ošteti dotadašnji rad i ulaganje.

Dakle, poljoprivreda se ne završava sa krajem osmočasovnog radnog vremena. Njen pomak je drugačiji tokom čitave godine i zbog same prirode, često se radi po ceo dan ili se pravi pauza tokom čitavog godišnjeg doba. Usled takvih okolnosti, poželjna je i, pre svega, neophodna funkcionalna i očuvana oprema. Traktori su jedne od vodećih mašina u poljoprivredi. Osim što služe za vuču, zahvaljujući hidrauličkom sistemu, traktori mogu da podižu, spuštaju i prenose teret. Kao i druge mašine, traktor dobija energiju iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Na našim prostorima jedni od najzastupljenijih traktora su Ursus i Zetor. Iako je traktori ne smatraju nekim vidom luksuza, njihov razvoj je u nivou sa napretkom automobila, pa i kamiona. Današnji trkatori su daleko efikasniji i udobniji od svojih pretečih modela.

Motor traktora složen je i važan isto koliko i motor bilo koje druge mašine. Dakle, kao što se pokreće motor bilo kog automobila, isto tako se i motor Ursus-a pokreće pomoću anlasera. ANLASER URSUS C-360 predstavlja elektropokretač motora. Davanjem kontakta, anlaser prekida sa radom. Anlaser ima jednosmernu vezu sa motorom. Međutim, kada bi se proizvedena količina električne energije iz akumulatora delila na sve potrošače Ursus-a, akumulator bi ubrzo ostao bez iste. ALTERNATOR URSUS C-360 proizvodi električnu energiju predviđenu sa ostale potrošače traktora i višak iste skladišti u akumulatoru.

Od motora zavisi rad i funkcionalnost čitavog Ursus-a, ali na osnovu samo ova dva primera možemo da zaključimo da i sam motor zavisi od mnogih drugih delova i njihove ispravnosti. Zbog toga su rezervni delovi za Ursus vredni svakog dinara.