Da li znate razlike između Aljaskog Malamuta i Sibirskog Haskija?

Naizgled iste, ove dve rase se ipak razlikuju. Iako spadaju u istu grupu pasa razlike su uočljive.  Haski spada u poznatije pse, junak je mnogih romana i filmova, te zato i ne iznenađuje što ga mnogi na prvi pogled pomešaju sa malamutom. Aljaski malamuti manje su poznati u javnosti, ali prema rečima vlasnika ovih pasa oni su izuzetno inteligentni.

Sibirski haski – brz, snažan i uvek u pokretu

Sibirski haski kako samo ime nalaže potiče sa prostora severnog Sibira. Veruje se da su prve vrste naseljavale oblast oko reke Kolime pre oko 2000 godina. A potom je usledilo naseljavanje drugih oblasti. Početkom 20. veka sibirskog haskija je jedan trgovac doveo u Kanadu, da bi učestvovao u trkama saonica.

Ova vrsta spada u najbrže nordijske pse, mada se kaže i da su najmanji i najlakši. Njih karakteriše i inteligencija, odanost i prijatnost zbog čega se ubrajuju među omiljene kućne ljubimce. Imaju nešto milo, izuzetno su čisti i vole decu. Vrsni poznavaoci pasa kažu da haski više zavija nego što laje. S obzirom na to da vole da su u pokretu, preporučuje se život u prirodi gde ima dovoljno prostora i zelenila, jer im i prija umerena klima.

Dlaka gusta i meka na dodir

Kada govorimo o njihovom fizičkom izgledu, karakterišu ih šape tipične za pse koji žive u snežnim krajevima, tako da imaju dlaku između prstiju. Njegova dlaka je gusta, ravnomerno raspoređena i meka na dodir. Ono što ga posebno izdvaja od ostalih jesu te zanimljive šare ili oznake koje krase njegovu glavu ili prave maske u obliku naočara ili kape. Oči su im krupne, ali kose. Mogu biti plave ili braon. Prosek životnog veka je između 11 i 13 godina, sa prosečnom težinom do 27 kilograma.

Malamuti – treća najstarija rasa pasa na svetu

Kada je reč o malamutima, smatra se da i njihovi preci vode poreklo iz snežnih krajeva. Smatra se da su pre svega živeli na Artiku. Snaga, spretnost i vernost su ono što ih karakteriše. Zbog snage i spretnosti vlasnici sui h koristili za lov na predatore, pre svega medvede, mada su imali ulogu i u lovu na foke.

U jednom trenutku su malamute ukršali sa drugim psima kako bi se dobijale brže vrste, sa ciljem da se koriste za vuču pasa. Pretila je opasnost da će čistokrvni malamuti nestati, ali su ih spasili trgovci iz Nove Engleske. Malamuti su imali veliku ulogu u Drugom svetskom ratu, jer su spašavali ranjenike, nosili hranu i vodu. Pre 14 godina analizom DNK, potvrđeno je da su Aljaski malamuti pored Sibirskog haskija i Smojeda treća najstarija rasa pasa.

Dvoslojno krzno i braon oči

U pitanju je pas koji ima dvoslojno krzno, poddlaka im je masna i vunasta pa zadržavaju toplotu. Uglavnom imaju braon oči, dok su im šape, stomak i grudi bele boje i jako su izdržljivi. Ukoliko se zagledate u njihove uči videćete da je dlaka oko očiju bela ali različitog oblika. Slično haskiju vole da su okruženi ljudima, vole pažnju, decu i vole da se igraju. Iako deluju glomasto, što svakako jesu, zapravo su umiljati jako i sve što žele jeste da se maze i više zavijaju nego što laju.

Slični, a opet različiti

Što se tiče njihovih razlika uglavnom se odnose na fizički izgled. Malamuti su malo krupniji, uši su im više nasađene a rep im je podignut i uvek prebačen preko leđa. Haski ima male šape, spojene prste i kao što smo već pomenuli jastučići su im jaki, tvrdi i dobro obloženi. Kod malamuta imamo velike šape, a između jastučića je zaštitna dlaka.

Sibirski haski i Aljaski malamut prema mnogim anketama ubrajaju se u najlepše pse na svetu. Dodatno ih čini neodoljivim i taj smireni pogled i oči.

Apoteke kao izvor života

Da li su stvarno apoteke postale izvor naših života ili po navici uzimamo lekove, to se ne zna, ali ono što je sigurno jeste da je potrošnja lekova i drugih proizvoda u apoteci drastično skočila u poslednjih par godina.

Apoteke i zavisnost

Svi smo nekada bili svedoci toga da od lekova ljudi mogu da postanu zavisni, odnosno neki lekovi deluju na naš organizam tako da pospešuju zavisnost od istog leka.

Isto tako deluje i kafa, kada redovno pijete mnogo kafe i odjednom prestanete, osećate glavobolju, lenjost i ostale simptome. Slično je i sa lekovima, samo opasnije.

Svaki lek može izazvati zavisnost. Zavisnost najviše izazivaju lekovi poznati kao sedativi. Zato uzimanjem ovog leka morate da znate da u sebe unosite hemiju koja će vas svakako smiriti ali kasnije će vaš organizam hteti još ovog leka.

Vitamini i minerali

I ako je svakako bolje da umesto hemije u obliku šumećih tableta ili ampula koristite voće, svakako ovi preparati će Vam pomoći da ostanete zdravi a neće izazvati nikakvu zavisnost.

Stoga Vam toplo preporučujemo da sebi u dnevni ritual uvedete po neku šumeću tabletu sa sklopom vitamina i minerala koji će vam ulepšati dan a vaš organizam će biti jači i otporniji na negativna dejstva kao što su virusi ili razne prehlade.

Apoteke online

Apoteke koje svoje poslovanje obavljaju i na webu, ne smeju prodavati lekove, čik ih ne smeju ni držati na sajtu. Ali ono što smeju jeste prodaja svih drugih preparata. Tako možete jednostavno sa svog telefona ili računara poručiti vitamine ili minerale koji će vas zaštititi.

Kao preporuku možemo dati: Apoteka online Beograd – Apoteka Magistra Živanović.